Cesto u zadnje vreme cujem kako se mislima pripisuje sva snaga ovog sveta. Ja samtram, da jesu jako bitne, da nam od njih u mnogome zavisi kvalitet zivota ( o cemu cemo misliti, na sta cemo se fokusirati - cemu cemo pridati znacaja), medjutim, kada smo u ovim poremecajima nisu bas uvek misli "jedini krivci" za sve. Treba nauciti spektar stvari kako bismo polako i nezno izasli iz problema, jer je to jedini nacin izlaska iz ovih stanja. Polako, uporno i nezno... Da li se uvek javlja misao pa strah u anksioznom poremecaju?
Нема коментара:
Постави коментар