Mnogo puta sam se pitala jedno pitanje: Sta je to sto se meni jako svidja kada sam bolesna? Uvek kada bi bila bolesna (bilo da je u pitanju temperatura, neki mentalni poremecaj, npr. depresija... itd) osecala bi neku lepotu necega, kakvu lepotu i cega nisam znala. Mnogo puta bi i ozdravila, i na neki nacin opet vukla sebe, malo svesno, malo nesvesno u neka stanja. Sta je to zapravo, sto me je "vuklo", sta je to sto se meni svidelo u tome?
Kada se razbolimo nas manje leci i caj, i lek, i mnogo sto sta sto zapravo mi mislimo. Veci efekat od svega toga ima BRIGA I PAZNJA koju tada poklanjamo sebi. Tada smo posveceniji sebi, svojim potrebama, damo sebi dovoljno svezeg vazduha, spremimo sebi nesto sto volimo, dopustimo da uzivamo u tome, jedemo vise voca i povrca, postaramo se da odmaramo dovoljno, da legnemo na vreme. Sva ta briga i paznja su ono sto nama prija. Rasteretimo se svih obaveza, damo sebi prostora u vremenu... damo sebi slobodno vreme... Na taj nacin smo u direktnoj vezi sami sa sobom, na taj nacin smo u ljubavi sa sobom, pokazujemo sebi brigu, postovanje, gledamo da zadovoljimo sve svoje potrebe; osetimo LJUBAV PREMA SEBI kakvi god da smo (u nasim mislima).
A onda.... ozdravimo !! I kako drugacije nego "Sada sam zdrav, nastavljam sa habanjem sebe." Zdravlje se shvati "zdravo za gotovo" sve do narednog "pada". Medjutim, zdravlje nije "zdravo za gotovo" zdravlje se ne podrazumeva, vec se i na njemu radi, i nema "gotovo"... trajno se radi na njemu kao i na svemu sto zelimo da traji.
Kada sam ja to sve lepo zakljucila, bicu preciznija, kod mene je to vise bio "Aha momenat" znate ono kada vam u trenutku padne nesto na pamet pa sami sebe odusevite :) E to je kod mene bio slucaj. "Dakle tebi ne prija toliko caj, trcanje, vazduh, sam po sebi, kako ti mislis", govorila sam sebi, "nego sto na taj nacin ti pokazujes ljubav prema sebi." Ahaaaa !! Ok. To je bio uvod, za moje naredno pitanje "Haj'mo sada videti moze li se sve to kada si zdrava, da se ne bi zarad toga vracala u razna stanja, da se nebi vise patila, zasto sve to ne bi mogla kada si zdrava?"
I naravnooo da se moooze !!
Ne kazem ja sada da mi ne trebamo raditi, da ne trebamo biti produktivni, da sem brige o sebi nista ne trebamo raditi. Ne, daleko od toga! Ali, ne trebamo preterivati, kao sto sam to ja radila. Ja sam zanemarila i skroz zaboravila sebe. Pretrpala sam sebe poslom, obavezama (mnogo puta to nisu stvarno obaveze, u smislu da je zaista nesto obavezno, bitno, mnogo puta su to neke gluposti koje mi nametnemo sebi kao obavezu), zatrpavala sam sebe i punila glavu nekim informacijama koje mi nicemu ne koriste. Ja sam tako radila. Zatim, velika teznja da se u svemu uspe (pa taman posla da Sonja Cvetkovic u necemu ne uspe, propao bi ovaj svet.... no, na taj nacin, izgleda "propadoh" ja :) ), velika teznja da se u svemu bude najbolji, da se udovolji svim standardima savremenog doba, da se u svemu bude "In". I ne kazem da to nije moguce. Iz licnog iskustva znam da je moguce zadovoljiti sve te kriterijume, ali je jako tesko, jako naporno, i po mom misljenju, nezdravo !
No, vratimo se sustini. Ono sto trebamo uraditi, ili barem sto sam ja uradila, jeste sledece: Spojiti radnu sposobnost koju kada smo zdravi imamo, i normalno je da je imamo, sa SVAKODNEVNIM postovanjem nasih potreba. Sve to sto mi se svidelo u bolesti mogu imati i kada sam zdrava ( i trebam imati), svakodnevno odvojiti vremena za sebe (hrana, fizicka aktivnost, svez vazduh, vreme za caj sa sobom,...) i to je broj 1. Sve ostalo je broj 2. Sve ostale stvari se i same nameste na broj 2. Vidite koliko su vam nebitne u odnosu na bogatstvo koje posedujete, a to je zdravlje. Takodje, sve ostale stvari vam padaju lakse, osecate se svezije, raspolozenije, puni snage i energije, puni samopostovanja.
Tek kada sam postavila stvari na svoje mesto, tek tada sam se osecala onako kako sam oduvek zelela da se osecam. Medjutim, kako se navike ne menjaju tako lako, ume i mene nekada nesto da "povuce" sto realno zauzima mesto broj dva ili cak i dalje. U tim trenucima bi koristila jednu izreku, koja me jako brzo vraca u ono sto je za mene dobro, a to je "Nema meni nista bez mene!" to je jedna recenica koja mi u trenutku kaze sve. "Sta ti je bitnije od zdravlja, gde trcis, cega je to toliko vredno.... polako... PRVO JA ... NEMA MENI NISTA BEZ MENE !!!
Podelila sam sa vama ovu pricu, pa ukoliko se i vi negde prepoznajete... a i vi prvo potrazite sebe, cuvajte sebe... a sve ostalo je manje vazno, ili cak i nevazno...i zapamtite:
NEMA VAMA NISTA BEZ VAS !!! Ljuuuub....
Kako covek formira svoje misljenje, kako dolazimo do licnog misljenja i stava o necemu, da li je taj stav jedino ispravan, da li taj stav objektivno govori o necemu... pokusala sam da objasnim u videu....
Zasto mnogo puta kada vezbamo, mislimo da smo "lose"... mislimo da je anksioznost tu... Sta to mi ustvari prepoznajemo?
Cesto u zadnje vreme cujem kako se mislima pripisuje sva snaga ovog sveta. Ja samtram, da jesu jako bitne, da nam od njih u mnogome zavisi kvalitet zivota ( o cemu cemo misliti, na sta cemo se fokusirati - cemu cemo pridati znacaja), medjutim, kada smo u ovim poremecajima nisu bas uvek misli "jedini krivci" za sve. Treba nauciti spektar stvari kako bismo polako i nezno izasli iz problema, jer je to jedini nacin izlaska iz ovih stanja. Polako, uporno i nezno... 
Kao sto vec i sami znate, uradila sam video u kome sam vam predstavila svoju najmocniju tehniku za uklanjanje opsesivnih misli. U ovom videu sam podelila sa vama jos koju tehniku koja je meni bila od pomoci i napravila kratak rezime - kako sa opsesivnim mislima. Ovde zelim samo da napomenem da nijedna tehnika nece delovati ukoliko se praktikuje samo nekoliko puta. Potrebno je vreme, upornost i istrajnost da bi smo resili ovaj problem... BUDITE UPORNI!
Jedno od pitanja koje me je jako dugo drzalo u opsesivnom poremecaju jeste " Kako da budem sigurna da je to moja misao?" "A sta ako sam to JA?" "A sta ako je to moja zelja?" "A sta ako ja to stvarno zelim?" Razgovarajuci sa ljudima koji imaju slicne probleme dosla sam do zakljucka da to pitanje koje je mucilo mene, muci mnoge. 
Skoro sam cula jednu recenicu koja mi se jako svidela. Glasi ovako "Ukoliko ne mozete zaspati, to je zato sto ste u necijim snovima." :)
Sta je najbolje uraditi prilikom napada panike, sta sam ja sve radila i zasto je bas to najefikasnije resenje, pogledajte u videu... 
Dok sam bila na studijama, negde, u nekoj knjizi procitala sam sledecu recenicu "Mi smo isli putem, put je bio dug, kasno uvedesmo da je taj put KRUG." Kada sam bila u ovim poremecajima, i kada sam uvidela da ja ustvari "vrtim krugove" prvo sam se setila ove recenice.
